Kandić o nominaciji za Nobelovu nagradu: U oblasti tranzicione pravde još uvek malo urađeno

Komentarišući nominaciju, osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić napominje da je u oblasti tranzicione pravde vrlo malo urađeno i da još uvek imena svih žrtava nisu utvrđena

0
131

Komentarišući vest da su Fond za humanitarno pravo (FHP) iz Beograda i njegova osnivačica Nataša Kandić nominovani za Nobelovu nagradu za mir za 2018. godinu, Kandić je kazala kako su u Fondu pomalo zbunjeni, pogotovo jer je reč o postjugoslovenskim zemljama u kojima je u oblasti tranzicione pravde vrlo malo urađeno i gde još uvek imena svih žrtava nisu utvrđena, javlja Anadolu Agency.

Kandić trenutno vodi Inicijativu za osnivanje Regionalne komsije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine (REKOM). U izjavi za AA navela je da bi veliki napredak bio kada bi vlade država bivše Jugoslavije na predstojećem Samitu u Londonu u okviru Berlinskog procesa, koji će biti održan u julu, potpisale sporazum o osnivanju REKOM-a, odnosno Regionalne komisije sa ciljem da se popišu imena svih žrtava i utvrde okolnosti njihovog stradanja.

Do sada su predsednici Srbije, Crne Gore, Makedonije, Kosova i bošnjački član Predsjedništva BiH imenovali specijalne izaslanike koji će sa Koalicijom za REKOM pripremiti Nacrt sporazuma o osnivanju REKOM-a, koji bi premijeri zemalja Zapadnog Balkana trebalo da potpišu na Samitu Berlinskog procesa.

U saopštenju predsedavajućeg Helsinške komisije američkog Kongresa, senatora Rodžera Vikera i demokratskog člana Odbora za spoljnopolitičke odnose Predstavničkog doma, kongresmena Eliota Engela, navedeno je da su osnivačica FHP-a Nataša Kandić i sam FHP nominovani za Nobelovu nagradu za mir za 2018. Prema rečima senatora iz Misisipija Vokera i kongresmena iz Njujorka Engela, Kandić je 1992. godine osnovala Fond za humanitarno pravo u Beogradu, kako bi dokumentovala teška kršenja ljudskih prava počinjena za vreme sukoba tokom raspada bivše Jugoslavije.

“Nakon više od 25 godina, Fond nastavlja sa borbom za žrtve ratnih zločina i suprotstavlja se ekstremnom nacionalizmu i etničkim tenzijama koje i dalje tinjaju na Zapadnom Balkanu”, naveli su.

U obrazloženju nominacije za Nobelovu nagradu za mir je takođe navedeno da je Fond nastavio svoj rad kroz sukobe, a u sredini neprijateljski nastrojenoj prema borcima za ljudska prava, gde previše ljudi pokušava da negira zločine ili ih opravdava.

“Nasuprot tome, sa Natašom Kandić na čelu, Fond se javno oglašavao protiv činova agresije, izveštavao o počinjenim zločinima i odbacivao mržnju na kojoj su bili zasnovani. Iako je to nemoguće izmeriti, uvereni smo da su napori Fonda odvratili neka dodatna kršenja ljudskih prava”, navedeno je u saopštenju.

Oni navode i da je zahvaljujući “detaljnoj dokumentaciji Fonda koja je postala ključna za izvršenje pravde”, glavni počinioci zločina, uključujući političke i vojne lidere, po prvi put od Drugog svetskog rata pozvani su na odgovornost kako pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, tako i pred nacionalnim sudovima za ratne zločine u zemljama regiona.

“Preživelim žrtvama i traumatizovanim zajednicama u kojima su živeli pružena je šansa da ponovo izgrade svoj život. Zemlje regiona podstaknute su da se pridržavaju vladavine zakona i prihvate nasleđe strašne prošlosti”, navedeno je u saopštenju.

Viker i Engel su podsetili i da Nataša Kandić danas predstavlja “inspiraciju novoj generaciji mladih profesionalaca koji sada vode Fond”.

“Ne možemo zamisliti drugu osobu i organizaciju koji više zaslužuju Nobelovu nagradu za mir od Nataše Kandić i Fonda za humanitarno pravo i uvereni smo da bi takvo priznanje dalje unapredilo postizanje mira i pomirenja u ovom, ali i ostalim regionima u svetu”, zaključili su

Comments

comments

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here